Металски занати изучавали су се још у прошлом веку. Постојала је занатска школа у којој се већ школују бравари, лимари, машинбравари и водоинсталатери. Струку су ови ученици – шегрти, учили свако код свог мајстора, а у школи само опште предмете. 1916. године на пример, ученици су у школи оцењивани из писања, читања, коресподенције, рачуна, геометрије, књиговодства, владања и вредноће.
Вредноћу је на свој начин, оцењивао и занатлија мајстор, код којег је ученик обично и становао. Током целог првог разреда који је био припремни, ученик и није учио занат већ је био обавезан да помаже у кући. Ако је мајстор био задовољан онда је почео са изучавањем заната од друге године. Занимљиво је да је оцена мајстора била пресудна, јер ученици су могли да пређу у виши разред чак и онда кад су имали већи број недовољних оцена из појединих предмета. Ако се ипак код мајстора нису показали од њиховог даљег школовања није било ништа.
Прва средња машинска школа постоји тек од 1936/37. године кад је у Државну средњу техничку школу уписано и једно одељење машинског одсека. Исте године оформљена је и «Државна мајсторско-деловодна школа» чије је школовање трајало три године. Ученици су могли након завршетка ове школе, уз додатне испите, да продуже школовање у Техничкој школи.
1945, после рата, школа мења име у „Техничку средњу школу“. Нарочито су биле изражене потешкоће у опремању школе које су трајале до 1950. године. 1951. Школи је припојена „Мајсторска школа за висококвалификоване раднике“ и променила је име у „Индустријска средња школа Бошко Палковљевић-Пинки.“ Школа се пресељава у нову зграду, грађену наменски 1959. године. Тада се на Машинску школу ослањао и машински факултет користећи њене радионице за своје вежбе. У историји читавог средњег школовања врло је битна 1963. година кад се оснивају школски центри. 1977. године поново долази до значајне промене – интегрисане су две велике школе : Машински школски центар Б. П. Пинки и «Металопрерађивачка школа за квалификоване раднике – Тито».
Под данашњим називом школа постоји од 27. новембра 1990. године.
У ранијем периоду школе су образовале кадрове средње стручне спреме за КВ и ВКВ раднике машинске и саобраћајне струке и машинске техничаре.Услед промена програма и трансформације, школа поред машинске добија и металуршку струку тако да је образовала кадрове за подручје рада машинство и обрада метала на II, III IV и V степену стручне спреме и у металуршкој струци на III и IV степену. Школске 1992/93. године школовање завршава последња генерација ученика металуршке струке, тако да се ова струка гаси. У машинској струци се укидају степени стручне спреме, тако да се у оквиру школе образују ученици у трогодишњем и четворогодишњем трајању. У оквиру четворогодишњег образовања, школске 1993/94. године, матурирала је прва генерација ученика техничара НУ машина.Од школске године 1996/97. отпочела је своје школовање прва генерација погонских техничара – механичара за моторе и возила, а од школске 1997/98. године почињу да се школују и машински техничари за компјутерско конструисање. Од школске 1999/2000. године отпочело се са школовањем још два образовна профила : Механичар гасо и пнеумоенергетских постројења на трогодишњем образовању и техничар мерне и регулационе технике на четворогодишњем образовању, а од школске 2002/03. године још пет нових образовних профила на трогодишњем образовању: часовничар, заваривач, механичар привредне механизације, механичар грејне и расхладне технике и механичар уређаја за мерење и регулацију. На основу праћења кретања у привреди града и покрајине, школске 2003/04. године је донета одлука о увођењу још два образовна профила: механичар графичких машина и механичар машина у прехрамбеној производњи. Уз то, у складу са реформом у области образовања, уведен је и пилот програм на трогодишњем образовању – оператер машинске обраде.
Примат школе је кабинетска настава и са тим у складу отварају се још два образовна профила: техничар за роботику на четворогодишњем образовању и златар на трогодишњем образовању.
Све специјализоване учионице, кабинети, зборнице и канцеларије су опремљене комплетно намештајем. Према Нормативу опреме и наставних средстава од 90 – 100% су опремљени кабинети рачунарства и информатике, српског језика, страних језика, социологије и филозофије, ликовне културе, физике, хемије, музичке уметности, биологије и екологије, машинских елемената, специјализоване учионице за машинске материјале, технологију обраде, техничко цртање, кабинет за основе конструисања и техничку контролу производа, кабинет за ЦНЦ машине, за компјутерско конструисање и све остале специјализоване учионице, кабинет за роботику, кабинет за златаре, машинске радионице, ручне радионице, радионичке хале.
Поред графоскопа, који се налазе у сваком кабинету, специјализовани кабинети су опремљени и следећим: 70 рачунара, 4 ЦНЦ глодалице, 4 ЦНЦ струга, 9 симулатора, даљинско управљање протока температуре и притиска, производна флексибилна ћелија-робот, окретни сто,мерна станица...
Школа располаже са 9 837 м2 простора на локацији у улици Булевар краља Петра I бр.38. Простор намењен теоријској настави износи 6 748, 43 м2 а од тога користан учионички простор од 3 761, 17 м2 и фискултурне сале 940 м2. простор намењен теоријској настави је функционалан и одговара захтевима норматива.
Радионички простор обухвата 2000 м2, где су смештене машине и алати за изођење практичне наставе за образовне профиле: бравар, машинбравар, инсталатер, механичар грејне и расхладне технике, оператер машинске обраде, аутомеханичар, заваривач као и кабинети за општу машинску праксу и практичну наставу за техничаре. Производна хала је опремљена производним машинама као што су: стругови, глодалице, брусилице, бушилице, пфаутер, машинске тестере, пресе и друге машине за обраду метала. Школска радионица има преко 110 производних машина које су у функцији наставе. Кабинети су опремљени тако да пружају могућност професионалне обуке ученика за све образовне профиле.
Школа има висок ниво сарадње са преко 120 социјалних партнера, производних предузећа и сервиса где ученици обављају део практичне наставе у завршној години да би се стручно и професионално лакше прилагодили условима и амбијенту који их очекују по завршетку школовања.
Школа поседује и отворене спортске терене за мале спортове површине
1 200 м2, парк, двориште и паркинг укупне површине 24 863 м2.
Школа се поноси библиотеком која има око 32000 књига из најразличитијих области. Стално се попуњава новим насловима, нарочито неопходном школском лектиром, у просеку 400 примерака.
Поводом 60 год. постојања, издата је монографија у којој је приказан целокупан развој школе..
Школски часопис „Машинац“ излази у континуитету седам година. Уређивачка концепција је објавити што више ученичких радова посвећених догађајима у школи, презентовати рад секција, информисати о резултатима са такмичења...
У школи постоје хуманитарне акције које су планиране и континуиране, које трају годинама.То су акције добровољног давања крви у којима активно учествују и ученици и професори наше школе и то два пута у години, на јесен и у пролеће. На жалост, постоје и оне хуманитарне акције у које се укључујемо када је та помоћ преко неопходна, обично у случају болести и скупих операција у иностранству. Неколико пута смо учествовали и у тим акцијама. Без обзира о каквој се помоћи ради, трудимо се да будемо што масовнији и да покажемо да нам је стало до ЧОВЕКА.
Унапређивање образовно-васпитног рада је перманентан задатак школе. Да би се успешно остварио овај задатак, неопходно је образовно-васпитну праксу обогаћивати новим садржајима, методама, облицима и средствима као и свеобухватном евалуацијом свих поступака и мера примењених у раду. У нашој школи се ради интензивно на дидактичко-методичком усавршавању и оспособљавању наставника.
Ми смо стручна, васпитно-образовна установа, стварамо стручњаке из области машинства. Препознатљиви смо по сталном увођењу савремених образовних профила и по праћењу светских развојних тенденција.
Школске 2006/07. године уписали смо 1400 ученика, који уз стручан васпитно-образовни рад 130 наставника и стручних сарадника постају будућност нашег друштва.
Негујемо тимски рад и позитивну енергију,
што доприноси ефикасности у раду.
Квалитету, успешности, лепоти и традицији школе
доприноси изузетно здрав колектив,
образован, вредан и радан.
У Новом Саду, април, 2007.
